Teta u vrtiću pomaže obuti čizme malom Perici koji je pitao za pomoć. On je gurao, ona vukla, a čizme nikako na noge. Kad su obje čizme bile navučene na jedvite jade, teta je bila sva u znoju. Skoro se onesvijestila kad je Perica rekao:
- Teta, čizme su na krivim nogama.
I stvarno, bilo je tako. Nije bilo lako ni skinuti čizme, a kamoli ponovno ih navući. No, na koncu su bile čizme svaka na pravoj nozi. Mali Perica tada objavi:
- To nisu moje čizme!
Teta se ugrize za jezik da ne bi zavrištala.
- Zašto mi to nisi prije rekao!!?
I uz napor mu ponovno izuje čizme. Tada mali Perica nastavi:
- Čizme su od mog brata. Mama ih je dala meni.
Teta nije znala da li da plače ili se smije... Nakon novog navlačenja čizme su ponovno bile na nogama. Teta tada upita:
- A gdje su ti rukavice?
- Pa, ugurao sam ih u čizme...